Na kopnenom nivou ploveće pijace Damnoen Saduak u provinciji Ratchaburi naslagani su mali betonski platoi sa štandovima. Nekoliko stepenika ispod su sivi kanali sa redovima zbijenih uskih drvenih brodića, pretovarenih najneverovatnijim šarenišem! Razgleda se iz motornih čamaca koje voze izborane bake sa slamenim šeširima. Sedi se na podu, metar od površine vode. Okolo je kolaps, za milimetar se mimoilazimo sa eskadrilom punom turista! Drugim bokom se češemo o plutajuće tezge sa kojih viču prodavci; jedan prebacuje Chanel tašnu dugačkom motkom, preko naših glava. Ostali sede u yoga pozama, pored tone fluorescentnog voća i začina, mermernih slonova, zlatnih Buda. Motor je glasan kao mitraljez, po mutnoj vodi plutaju radioaktivne biljke, ramena i čelo peckaju od sunca; nesinhronizovani glasovi ponovo prave žamor, prelivaju se slatkasti i opori mirisi, znoj se sliva niz osmeh, A i zaglavili smo se u sred gužvetine! Ali iskusna baka izvodi manevar... i ispetljava se uz pomoć neke šipke, ne znam kako.
Sudaranje je i na suvom; guramo se ispred tovara voća Lychee, koja liči na čupavi kesten. Ispod ljuske je slatkasto-bezukusna beličasta sredina, slična ogromnom zrnu grožđa. Pored susedne tezge, dva čoveka se dobacuju odraslim albino pitonom.
Replika originalnog drvenog mosta na reci Kwai, u provinciji Kanchanaburi, je džinovska crna čelična konstrukcija usijana od vrućinčine. Prilikom izgradnje, za vreme II Svetskog rata, tu je poginulo mnogo britanskih i azijskih vojnika. Preko zakovanih ploča šeta horda turista i prolazi šareni vozić, kao sa Ade. U obližnjem muzeju može da se sazna cela priča... ali smrt me ne zanima. I ispod metalne aždahe prodaju vanzemaljsko voće. Žuta lubenica, identičnog ukusa kao crvena. Neka mini bordo tikva, hrskava kao miks kruške i jabuke. Velika npr maslina koja vuče na tamarind, i uvalja se u mešavinu čilija i šećera.
Vozač nam pomaže da ispoštujemo dress code za Hram tigrova. U crvenkastom kamenjaru lepi se vreli smrdljivi vazduh, između mršavih krava i bikova. Okovani tigrovi mirno leže u prašnjavom kanjonu, a osoblje vodi posetioce od jednog do drugog, na maženje i slikanje. Ostatak staffa daje detaljne instrukcije masi koja čeka da uđe, a sve nadgleda istetovirani monah. Mace su u polu-snu, ali sedativi ih puštaju! Oštro i gusto krzno na toplim leđima pomera se sa nervoznim disanjem... a iznenadni pokret repom može biti bolan!
U dovoljno napornom povratku, logoreja riđe Amerikanke sa tirkiznom pticom preko ogromnih grudi, ometa pokušaj spavanja. Njen davno izgubljeni brat shvata da ona poznaje Obaminu biografiju i globalno zagrevanje. Mali mozak trne od klime, zglobovi kao da su mutirali. Maštam o tušu, masaži, spicy supi i Changu.
Jer treba se spremiti za Bed Supperclub, a ne za Lady Gaga showcase na Khao San Roadu. Taksista ne može da nađe adresu, izlazimo napamet. Prelepa doterana Tajlanđanka u Loboutin štiklama, pokazuje plakat sa najavom za nekog internacionalnog DJ-a. Znamo – Laurent Garnier, live! Hostese uzimaju po 1000 thb (25 evra) od svakog, dele kondome i upućuju na red faranga. U levoj, potpuno beloj prostoriji, uz r’n’b mingluju likovi u odelima, hipsteri i top modeli. Šankerica je skinuta s piste! Još nisam videla ovakav Bangkok. Laurent sa dvojicom iz benda je u desnom delu, DJ booth je u ravni s publikom, dancefloor je krcat! Belci i Azijati, japiji i klaberi, hetero i trandže, palac me boli od uboda nečije štikle, ali atmosfera je neopisiva, sve pršti! ...
...Put do guesthousea vodi kroz neonsku džunglu sa luksuznim hotelima, i sa najcrnjim raspadom pod crvenim svetiljkama. Pad thai iz plastičnog tanjira i možda malo odmora pred let u zoru. Ovde ne moramo da spavamo nikad.
