Half Moon festival, 2.februar 2013, Koh Phangan

Žurke prema lunarnom kalendaru održavaju se na Koh Phanganu iz nedelje u nedelju. Duboka džungla na severozapadu skriva mesto na kom hiljade ljudi slavi polumesec na Half Moon festivalu. Put od naše gajbe do tamo vodi preko oštrih krivina i nizbrdica posutih peskom, kroz mekana svetla i intenzivne mirise prirode i mora. 20 km brze vožnje skuterom vuče anestezirana usta u smeru pareze facijalis.

Gužva počinje ispred dragstora 711 u Ban Taiju, gde se smenjuju ljudi išarani fluo bojama. Changovi i vode padaju kod kante za đubre, gde jedino ima mesta. Pored 711 je odvajanje za žurku, stazom mraka ispod palminih krošnji i sivkastih oblaka, pored bakljica zapaljenih na asfaltu.

Ispred ulaza na party more ljudi se sliva sa bajkova parkiranih u redovima. Nakon ulaska, teren se penje uzbrdo, kroz šankove i štandove, fluo platna i artiste za crtanje po telu. Noć i nebo vibriraju u beatu groovy zvuka progressive trancea.

Dancefloor pokriva razapeto belo rupičasto platno, plafon svemirskog broda. Drži ga centralni zeleni stub sa okom na vrhu, iz kog se spuštaju ispleteni snopovi cigla-crvene slame. DJ booth je uokviren šljašteće plavim neonskim trouglom, pred kog puzi džinovsko cveće.Na golom kamenu sa desne strane, vatreni oblici prepliću se sa golim azijatskim torzoima.

Basovi full ona sve jače tresu šumu i mesec i dižu prašinčinu u topli i vlažni vazduh. Priroda se spušta u vilinu baštu u kojoj se igraju životinjice. Alieni sa dlanovima sastavljenim ispod brade izgovaraju „Kop Khun Kap“, dok nadgledaju fluo šišmiše koji čuvaju stage. Zeleni ljuskari blinkaju sa nadstrešnice galerije za chill koja nam je iza leđa. Ispod visi kapsula koja može da kreira i uništi život, odmah pored video bima na kom gola japanska gejša živi u talasima.

Obuvamo se i izuvamo ukrug po vlažnom pesku, kamenju, betonu, između šankova u kojim đuskaju kiseli Tajci. Vrućinaaa i znojenje sa vrištećom masom, dok se satima vozimo kroz oblake blinkajućih čestica i zalete psy i tech trancea! Svitanje je blizu ali kolena već trnu...

U povratku kući putujemo kroz mirise maslačka i sena i zvuk budilnika iz džungle. Vetar huči u proggy harmoniji c mola. Sviće na našoj plažici na zapadu, dok bledo roze svetlost obasjava sivkasti prostor mora i neba.

Spavati nekad?

Btw, line up:

Fotke by:
Ivan Krkotić
Trip Advisor
www.phanganist.com
www.katiethenomad.wordpress.com
http://katiethenomad.wordpress.com