Od nekoliko ponuda lokalne turističke agencije, odlučujemo se za joint ticket bus + katamaran, po ceni od 750 bata (oko 18 eur).
Ispred guesthousea kupi nas pick up oko 19h, a vozač baca torbe u prtljažnik i na tarzanskom engleskom uteruje i nas. Zajedno sa dve zbunjene Engleskinje, vozimo se tri ćoška dalje, na početak ulice Rambutri, do baze agencije. Na majice lepimo nalepnice sa brojevima, a reka ljudi stiže i gomila prtljag. Uska ulica postaje zakrčena natovarenom masom, jedan od zaposlenih glasno viče vozačima da sklone motore sa trotoara, da bi putnici mogli da stanu u red! Vozila nestaju, ali dolazi neki car i postavlja portabl tezgu sa garderobom, kog ne uspevaju da uklone!
Druga tura zaposlenih signalizira da odvučemo stvari na kružni tok, mimoilazeći šarene taksije, gradske buseve bez prozora i naravno, neuračunljive tuk-tukove! Sedamo na asfalt sa stotinama ljudi i tonom kofera i čekamo dalje instrukcije, a još agencijskih radnika sve vreme trči od agencije do nas, probija se kroz saobraćaj i koordinira putnike! Ulazimo u bus prema boji nalepnice i vozimo se osam sati do luke Chumporn, sa pauzom na neobičnojzatvorenoj pijaci sa stolovima krcatim tajlandskim grickalicama.
Umorni i lepljivi stižemo u luku, preskačemo ljude koji spavaju na ležaljkama i ligenštulima pored mora i čekamo red za još jednu nalepnicu. Svitanje lagano osvetljava lepotu mora i prirode.. Shvatam da mi je samo to trebalo i da ću napornom Bangkoku sledeći put ostati samo koliko bude neophodno.
Zajedno sa oko 400 ljudi sedamo u kabinu u katamaranu... koji ubrzo kreće neverovatnom brzinom! More je nemirno i brod se pomera nekoliko metara uvis sa svakim talasom! Uskoro stiže posada koja smireno deli plastične kese, a u drugoj ruci drži džinovske kolut ove toalet papira.. Jedan po jedan, putnici počinju da povraćaju, prvo stidljivo a onda sve jače! Na palubu izlazim držeći se za sedišta i zidove, a nesrećnici koji sede napolju, još su u gorem stanju! Na najvišoj palubi stajanje je nemoguće, pa sedam pored dva Japanca, zanemela od brzine i dve pozelenele devojke na podu! Ispred mene je animacija najrazličitijih izraza lica, neki opušteno puše, zadrigli Nemac pije stoto pivo, a većina je prestravljena, na granici da zavuče glavu u svoju kesu!
Spuštam se nazad, a peglanje postaje masovno! Pažljivo prolazim da me ne pogodi nečiji izbljuvak! Majke jednom rukom drže glavu deci, a drugom svoju kesu, dok personal lagano nastavlja da skuplja pune, deli prazne i odmotava toalet papir za brisanje najtežih slučajeva! Od bizarnih scena, počinjem da haluciniram da mi je zlo i vraćam se unutra da spavam i nekako preživim sumanutu plovidbu!
Ubrzo, pejzaž postaje onakav kakav sam gledala na slikama... stižemo u luku Thongsala. Smejemo se nenormalnom putovanju a magija Koh Phangana odmah počinje da pecka.
